Рене Декарт
БИОГРАФИЈА
Рођен
је 31. марта 1596. године у Ла Еју у Француској. Образовање је стекао у Ањону уписавши тада елитну језуитску школу у
Ла Флешу са само осам година. Једини предмет којим је био задовољан била
је математика. По завршетку школе преселио се у Париз и после неког времена уписао је
Универзитет у Пуатијеу . Дипломиравши права 1616, пријавио се за војну школу у Бреда.
1618. године почео је да учи математику и механику код холандског научникаИсака Бекмана , спознајући јединство природних наука.
У периоду од 1620. до 1628. године Декарт је путовао по Европи,
боравећи у Чешкој (1620), Мађарској (1621), Немачкој, Холандији и Француској (1622 —1623). У Паризу је 1623. упознао Марена Мерсена који му је
постао доживотни пријатељ и веза с многим тадашњим ученим људимаДуго је бирао земљу која би одговарала
његовој природи и на крају се одлучио заХоландију. Ту је живео током следећих двадесет
година. Непосредно после настањења уХоландији, Декарт је почео да ради на својој
првој великој тези у области физике, под називом Свет. 1649. године шведска краљица Кристина убедила је Декарта да дође у Стокхолм. Декарт је подносио сурове услове у
земљи стена и глечера. После само неколико месеци проведених на хладној
северној клими, ходајући свако јутро до палате, Декарт је умро 11. фебруара 1650. године од запаљења плућа, у педесет и
четвртој години.
Уопштено о Декарту
Рене
Декарт био је математичар, филозоф и научник чије је дело Геометрија поставило основе данашњој аналитичкој геометрији. Зачетник је нововековног
филозофског правца рационализма. У Медитацијама о првој
филозофији доследно (тзв. методском сумњом) изводи оно прво сигурно сазнања
и уобличава га у чувено Cogito ergo sum став
који ће значити изворни преокрет у нововековној европској мисли.
Декарт у математици
У математици је Декарт
најпознатији по
алгебарском третирању геометријких
проблема,
то јест по увођењу аналитичке
геометрије.
По њему је назван правоугли, Декартов
координатни систем,као и производ
скупова који је с тим у вези.
Декартов
( директан) производ,
везан је за
скупове А и В ознаком А × В ; скуп
свих уређених
парова облика (а,б) где је а € А и b
€ В , то јест
А×В= {(а,б)|a € A ^ b € B}
Декартов координатни систем
Декартов
координанти систем (ДКС)
се користи у математици за једнозначно дефинисање положаја
тачака у простору. Карактеристика овог система је да су његове координатне осе међусобно нормалне.Овај рад је
много утицао на развој аналитичке геометрије, рачуна и картографије. Идеја о овом систему је
развијена 1637. у два Декартова дела.
Дводимезиналани ДКС
Дводимензиони ДКС се користи да једнозначно одреди сваку тачку у равни
помоћу два броја, који се обично означавају са x и y.
Декартов координатни систем је дефинисан са две осе (x-оса или апциса и y-оса
или ордината). Избором мере за сваку осу и означавањем јединица
мере дуж оса формира се скала. Коришћењем Декартовог координатног система
геометријске фигуре (као што су криве) се могу исказати алгебарским једначинама, тј. једначинама које задовољавају
координате на тачкама које леже на фигури. На пример, круг полупречника 2 се
може приказати формулом x2 + y2 = 4.
ДКС у простору
Декартов координатни систем се може
користити у простору (где се користе три координате : x, y и z)
и у вишедимензионалним системима.
Декарт у филозофији
“Сумњам, дакле мислим “, из чега
следи :
“ Мислим, дакле постојим” ( “Cogito ,ergo sum”),
а одатле изводи став да свако сазнање мора бити
несумњиво , јасно и разговетно.
У онтологији заступа учења
о постојању две
супстанције (дуализам):дух , ком је својствена
мисао, и материја , са својствима протежности
и кретања.
Декартова дела
Декарт је у свом
животу написао бројна дела,
која се деле на филозофска и математичка.
Најважнија филозофска дела су :
• “Расправа о
методу”,
• “Принципи
филозофије”,
• “Медитације о
првој филозофији”.
Најважније математичко дело je “Геометрија”.
Својим делим нашао се на старој
новчаници
од 500 хрватских динара.
