Талес

~ ТАЛЕС ~

 (624. п.н.е. – 547. п.н.е.)

~ БИОГРАФИЈА ~

Θαλῆς ὁ Μιλήσιος

(Талес из Милета)

Био је активан као математичар и као државник, важио је у старом веку за првог јонског свестрано образованог природног филозофа кога су убрајали међу Седам мудраца. Он је први покушао да разноврсност појава сведе на једну једину праматерију - воду. Није сигурно да ли је ово учење изнео у неком спису будући да ниједан аутентичан спис није сачуван. Као математичар познат је по Талесовој теореми. Талесов ученик такође из Милета био је филозоф Анаксимандар, из прве половине VI века п. н. е.

Као што причају Херодот, Дурис и Демокрит, Талесов отац се звао Хексамија, а мајка Клеобулина; припадао је породици Телида, који су Феничани, и међу најугледнијим потомцима Кадма и Агенора. Био је, као што Платон каже, „један од седам филозофа“. Он је први добио надимак филозофа кад је у Атини био архонт Дамасип; после њега је и свих седам филозофа тако названо. Тако каже Деметрије из Фалерона у свом делу Списак архоната. У Милету је добио грађанство кад је тамо дошао са Нилејем, који је био протеран из Феникије. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.

Бавио се политиком, а после је почео да проучава природу. Према неким подацима, он није оставио ништа написано; јер Наутичка астрологија, која се њему приписивала, дело је, како кажу, Фока са Самоса. Калимах за њега зна да је открио сазвежђе Малог Медведа.

Превазишао је све остале мудраце многостраношћу своје делатности: био је хидротехничар, наутички инжењер, трговац, политичар, астроном, математичар и филозоф. Ако је и био генијалан практичар (Arist. Polit. Ι 11,1259 а 6), он се једини од седморице мудраца у свом размишљању уздигао изнад сфере обичне користи (Plut. Sol. 3) и тако постао не само непосредни оснивач јонске науке и филозофије него и посредни творац науке и филозофије уопште. Отклањајући све митолошке и теолошке чиниоце, а уводећи природну узрочност и последичност, он је први на рационалан начин учинио покушај да природу (φύσιν) објасни природним путем.
Посматрајући поједине предмете, појаве и процесе у природи, органској и анорганској, он је налазио промену, а у тој промени нашао нешто непроменљиво, из чега све произилази и у што се све разрешава, а то је вοда. Као праоснову свега он је, дакле, узео материју која се може емпиријски проверавати, и вода је за њега не само општа праподлога живота него и апсолутни космички принцип, и то зато што без воде нема влаге ни житкости, а без влаге нема хране, живота, ни топлоте. Вода се очевидно мења у пару, снег, лед: тако од воде постаје и све друго и претвара се натраг у воду.
Према подацима других аутора, он је написао само две расправе: О солстицију и О еквиноцију - јер је мислио да се остало не може сазнати. Изгледа да је, према неким ауторима, први проучавао астрологију, да је први предсказао Сунчева помрачења и утврдио равнодневице. Тако тврди Еудем у својој Историји астрологије. (Астрологија значи „проучавање звезда“ и има у Грка само то значење; дакле, исто што и астрономија.) То је био разлог дивљења које су према њему осећали Ксенофан и Херодот. С њиме се слажу и Хераклит и Демокрит.

Неки, међу њима и песник Хоирилос, причају да је он изјавио да су душе бесмртне. Он је био такође први који је утврдио кретање Сунца од солстиција до солстиција, и, према тврђењу неких аутора, он је први утврдио величину Сунца (Сунчевог круга), као и величину Месеца (да износи седамсто двадесети део Сунчевог круга). Он је такође последњи дан у месецу назвао тријакадом (тридесетим), и први је, према некима, расправљао о природи. Аристотел и Хипија кажу да је и мртвим предметима приписивао да имају душу или живот, доказујући то са магнетом и ћилибаром. Памфила каже да је код Египћана учио геометрију и да је први у круг уцртао правоугли троугао и да је после тога принео вола на жртву боговима.

Други, међу којима је и математичар Аполодор тврде да је то учинио Питагора. Питагора је највише развио учење (које Калимах у свом делу Јамби приписује Фрижанину Еуфорбу) о троугловима и свему што има везе с теоретском геометријом.

Прича се да је установио годишња доба и да је годину поделио на триста шездесет и пет дана. Морнаре је упутио да пазе на Малог медведа, јер он најбоље показује север; прорекао је помрачење сунца од 28. маја 585 (Herod. I 74); за Земљу је сматрао да, као округла плоча, плива на води. У Египту је размишљао о поплави Нила и закључио да „егесије“, тј. годишњи ветрови на Егејском мору, ометају воду да тече у море. Ту је научио и усавршио геометрију. — Треба нагласити да Талес стоји на хилозоистичком гледишту: материја је жива, јер су њени делови живи (магнет привлачи извесне предмете зато што је жив). Да је Талес био и политички проницљив, показује његов предлог ο пан-јонском савезу и ο једној јединој скупштини свих Јоњана, која су била у Теју, јер је Теј у средини Јоније (Herod. I 170).

Уопште није имао учитеља, једино што је посетио Египат и дружио се с тамошњим свештеницима. Хијероним прича да је Талес измерио и висину пирамида по њиховој сенци, посматрајући тренутак кад је наша сенка исте дужине као наше тело.

Аполодор у својој Хронологији каже да је Талес рођен прве године тридесет пете олимпијаде (640. п. н. е.). Умро је у старости од седамдесет осам година (или, као што каже Сосикрат, у деведесетој години живота). Умро је педесет осме олимпијаде, као савременик Крезов, коме је обећао да ће прећи реку Халис не градећи мост, тако што је скренуо ток реке.

~ ДЕЛО ~

Талес је познат по томе што се сматра првим Хеленом који је излагао и доказао теореме, те стога и оцем хеленске математике.

Приписује му се следећих 5 теорема:

1. Пречник полови круг
2. Углови на основици једнакокраког троугла су једнаки
3. Наспрамни углови које формирају две праве које се секу су једнаки
4. Угао уписан у полукруг је прав
5. Троугао је одређен једном страницом и угловима налеглим на њу

~ Талесова теорема ~

Прва Талесова теорема:

Ако две паралелне праве секу краке конвексног угла,онда добијени одсечци (дужи) су пропорционални.

У геометрији, Талесова теорема тврди да ако су A, B и C тачке на кругу где је AC пречник круга, тада је угао ABC прав угао.

Доказ

Користимо следеће претпоставке: збир углова у троуглу је једнак збиру два права угла и два угла једнакокраког троугла су једнака.

Нека је O центар круга.

Нека су OA = OB = OC, OAB и OBC су једнакокраки троуглови, и по једнакости углова једнакокраког троугла, OBC = OCB и BAO = ABO.

Нека γ = BAO и δ = OBC.

2γ + γ ′ = 180°   и     2δ + δ ′ = 180°

Такође знамо да

γ ′ + δ ′ = 180°

Додајући прве две једначине и замењујући трећу следи:

2γ + γ ′ + 2δ + δ ′ − (γ ′ + δ ′) = 180°

што након скраћивања, γ ′ и δ ′, доказује да

γ + δ = 90°

Генерализација

Талесова теорема је специјални случај следеће теореме: ако се три тачке A, B и C налазе на кругу са центром O, угао AOC је два пута већи од угла ABC.

Историја

Талес није био први који је познавао ову чињеницу, јер су је Египћани и Вавилонци познавали емпиријски. У сваком случају они нису знали да докажу ову теорему, нити су познавали појам доказивања нити их је то уопште занимало. Тако је теорема добила име по Талесу који ју је први доказао.

~ ТАЛЕСОВЕ ИЗРЕКЕ ~

„Ако заповедаш, управљај самим собом.“

„Ако је владар једном омражен, онда га његова било добра било лоша дела терете.“

„Веће је поштовање из даљине.“

„Најбржи је ум, јер кроз све јури.“

„Како ћемо живети најбоље и најправедније? Ако не будемо радили оно што другима приговарамо.“

       Шта је тешко?

„Самога себе спознати.“

А шта је лако?

„Другоме савет давати.“

Ходајући путем Талес је гледао у небо и пао у јаму. Звао је у помоћ и на то му је рекла једна старица: „Е, Талесе, ти ниси у стању да видиш шта ти је пред ногама, а хтио би спознати што је на небу.“

Талес је говорио да се смрт не разликује од живота. Кад му је приговорено па зашто онда не умре, рекао је: „Баш зато што нема никакве разлике.“

Човеку који га је питао шта је било пре: ноћ или дан, он је одговорио: „Ноћ је за један дан старија.“

~ АНЕГДОТЕ ~

Млин за маслине

Диоген Лаертије пише овако:

„Хијероним с Рода прича да је Талес,у жељи да покаже како је лако обогатити се,предвиђајући да ће бити добар род маслина,узео у закуп све млинове маслина и тако нагомилао читаво богатсво.“

Исту анегдоту су пренели и Цицерон и Аристотел,који пишу овако:

„Јер кад су му приговорили због његова сиромаштва како је филозофија бескорисна, он је – кажу – дознавши на основу звјездарства да ће те године бити добар урод Маслинама, већ зими с оно мало новаца што је имао веома повољно закупио све тијескове за уље у Милету и на Хију, јер нико није више новаца нудио. Кад је затим право време дошло, и ненадано су се и истовремено тражили многи тијескови, изнајмљивао их је по колико је он хтео, па је, зарадивши многе новце, показао како је филозофима лако обогатити се, кад то усхтједне, али то није оно око чега они настоје. Говори се дакле како је на тај начин Талес доказао своју мудрост.“

Талес и Крез

Талесу се приписује скретање тока реке Халис, чиме је Крезовој војсци омогућио њен прелазак без градње моста.

Херодот у Историји пише о томе:

„Кад је Крез стигао до реке Халиса, тамо је – како ја тврдим – превео војску преко мостова што су на том месту већ постојали, а – према опћеприхваћеној причи Грка – превео му ју је Талес из Милета. Наиме, Крез је био у недоумици како би му војска прешла реку (јер у то време се они мостови још нису ондје налазили), а – по тој причи – Талес, који је тада управо био у логору, успео му је учинити да ријека која је текла с леве стране војске почне тећи с њене десне стране; то је учинио овако: започео је изнад логора копати дубок јарак у облику полумесеца, како би обухватио логор који је њиме био ограђен са задње стране, те је реку кроз тај јарак одвео из њеног старог корита и опет ју је, заобишавши логор, у њ вратио, па је тако одавде била ријека подељена на два дела и на оба се места могла прећи. А други кажу да је стари ток реке сасвим пресушио. Но у то не вјерујем: како би га у том случају прешли на повратку? „

~ ГЛАС О ТАЛЕСОВОЈ МУДРОСТИ ~

Талес је први добио надимак филозофа

- било је то за архонта Дамасипа (582. – 581.п.н.е.).

То потврђује и Платон који, говорећи о најобразованијима у филозофији и  говорима, каже:
"Има их и сада, а било их је и негда, који су управо то опазили да живети на спартански начин значи кудикамо пре волети мудрост више него гимнастику. [...] Овакав је био и Талес Милећанин и Питак Митилењанин и Бијант Пријењанин и наш Солон и Клеобул Лидијаца и Мизон Хењанин, а као седми се међу њих убрајао Лакедемоњанин Хилон. Сви ти беху опонашатељи, љубитељи и ученици спартанског васпитања. И можеш разабрати да су њихова мудрост кратке реченице вредне спомена што их је сваки изрекао."
Премда различити извори нису усклађени по питању било имена било броја тих древних мудраца, Талесов је име на свим листама неизоставно наведено.
Постоји прича да су милетски рибари случајно изловили неки троножац. Око троношца настала је препирка, те су одлучили отићи по савет у Делфијско пророчиште. Пророчанство је гласило: «Ко је први у мудрости, његов је троножац.». Тако су троножац предали Талесу.

~ ТАЛЕСОВА МУДРОСТ ~

„Најстарија од свих ствари је бог, јер он се није родио.“

„Најлепша ствар је свет, јер је дело божје.“
„Највећи је простор, јер он обухвата све ствари.“
„Најбржи је ум, јер он трчи свуда.“
„Најсилнија је нужда, јер она влада свима.“
„Најмудрије је време, јер оно проналази све.“

* Душа или Бог? *

* Идеја богова који би деловали у свету супротна је Талесовом материјализму. Талес је        за описивање стварности одабрао један од елемената, а покретачка сила у основи свих природних догађања није неко натприродно биће или бића, већ сила унутар природе саме. Стога је његово учење исправно сматрати хилозоистичким: сама је материја прожета животом, и њу не покрећу никакве спољашње силе, различите од ње саме. *

~ ТАЛЕСОВ ЗНАЧАЈ ~

Талес је прва особа о којој знамо да је понудила објашњења природних феномена која су била материјалистичке а не митолошке или теолошке природе. Његове су теорије биле нове, храбре и разумљиве; оне су биле рационалне и научне. Аристотел је признао Талеса као првог филозофа и критиковао његове претпоставке на знанствен начин.
Највећа су Талесова достигнућа: трагање за знањем ради самог знања, развој научне методе, усвајање практичних метода и њихов развој до општих начела, радозналост спрам природних феномена. Он је у VI в.п.н.е. поставио питање «од чега се састоји свемир», на које се још тражи одговор.

У дугој историји филозофије многи су се филозофи спомињали Талеса и покушавали да  га карактеришу на неки начин. Уопштено му се признаје да је донео нешто ново људској мисли. Математика, астрономија и медицина већ су постојале. Талес је додао понешто тим различитим пољима знања како би произвео универзалност, која - судећи по данас преосталим изворима - није била одлика дотадашње традиције, него утемељила нов, научни приступ.

Одговори на питање у чему се тачно састоји новина Талесовог приступа могу се поделити у две категорије: новина теорије и новина методе.

Новина теорије

Уз Талеса се вежу појмови материјализма и филозофије природе.

Многи се слажу да је Талесов теорију обележио монизам. Бертранд Расел каже:

"Став да је сва материја једна сасвим хваливредна научна хипотеза. Што се тиче искуства, близина мора чини више него вероватним да ће неко приметити како Сунце испарава воду, како се маглице дижу са површине и стварају облаке који опет нестају у облику кише. Према овом стајалишту, земља је облик концентрисане воде. Појединости, дакле, могу бити прилично маштовите, али је ипак права масторија открити да материја остаје иста у различитим агрегатним стањима."

Новина методе

Талесов је учење ново и по својој методи. Едмунд Хусерл каже да филозофски приступ - започет са Талесом - представља нову културну конфигурацију базирану на одбацивању традиције у корист истраживања онога што је истинито по себи, тј. идеала истине. Све започне са изолованим појединцима као што је Талес, но они временом придобију подршку и сарадњу. Напослетку се идеал преобрази у друштвену норму, надилазећи националне границе.

~ ТАЛЕСОВИ СПИСИ ~

(„човек од 200 речи“)

Половина Хеленског света је Талесу приписивала већину изгублјених дела,док је друга половина само две расправе.Лобон из Аргоса казао је да све што је Талес написао обухвата неких 200 речи.

Од Талесових филозофских или научних списа ништа није сачувано. До данас је неодговорено питање је ли Талес уопште писао, но тешко би било поверовати да он није правио белешке док је проучавао висину пирамида или доказивао своје геометријске теореме.

~ SOPHOS ~

Слободно време је проводио у студијама,са преданошћу на коју нам указује прича о његовом паду у јарак док је посматрао звезде.

Упркос самоћи,интересовали суга градски послови, присно је познавао директора Трасибула и заговарао федерацију јонских држава ради уједињене одбране од Лидије и Персије.Традиција једногласно њемуприписује увођење математике и астрономске науке у Грчку.

Антички свет је причао како је у Египту израчунао висину пирамида мерећи њихове сенке када су биле једнаке висини човекове сенке.

Вративши се у Јонију, Талес се бавио логичким проучавањем геометрије као дедуктивне науке и демонстрирао неколико теорема које је касније извео Еуклид.*

*Да је круг преполовљен својим пречником; да су углови на основици сваког једнакокраког троугла подударни; да је периферијски угао над пречником прав угао; да су унакрсни углови,формирани помоћу две праве линиије које се секу,једнаки; да су два троугла,који имају по два угла и једну једнаку страницу,подударни.

Као што су те теореме основале грчку геометрију, тако су његове студије астрономије утемељиле ову науку за западну цивилизацију и ослободиле је њених оријенталних веза са астрологијом.

Талес је извршио нека мања посматрања и запањио читаву Јонију успешним предвиђањем помрачења Сунца 28.маја 585. године п.н.е., вероватно на основу неких египатских записа и вавилонских прорачуна.

Што се осталог тиче, његова теорија о свемиру није била посебно супериорна над тадашњом космологијом Египћана и Јевреја.

Талес је мислио да је свет полулопта која почива на бескрајном воденом пространству и да је Земља раван диск који плута на пљоснатој страни унутрашњости ове хемисфере.То нас подсећа на Гетеову опаску да су човекови пороци, пороци и његове епохе,али да су његове врлине само његоове властите.

Као што су неки грчки митови Океан учинили оцем свег стварања, тако је за Талеса вода први принцип свих ствари, њихова првобитна форма и коначна судбина.Значај његове мисли није у свођењу свих ствари на воду, већ у свођењу ствари на једну;ово је био први монизам забележен у историји.

Аристотел описује Талесов поглед као материјалистички; али Талес додаје да је свака честица света жива, да су материја и живот нераздвојни и једно, да постоји бесмртна „душа“ у биљкама и металима као и жиотињама и људима; да животна сила мења облик, али никад не умире.

Талес је обичавао да каже да не постоји битна разлика између живих и мртвих. Када је неко покушао да му постави замку питајући га зашто је, онда, одабрао живот уместо смрти, одговорио је: „Зато што нема разлике.“

У старости је, уз општу сагласност, примио титулу sophos, или мудрац; и када је Грчка одлучила да именује својих седам мудраца, талеса је ставила на прво место.

Талес је, каже Страбон, био први од оних који су писали о физиологији – тј. науци о природи (физис) или о принципу бивства и развоја у стварима.

Талес je први извео низ експеримената у којима је долазио до појаве електрицитета. Он је приметио нека необична својства ћилибара који, ако се протрља крзном, може да привлачи лаке предмете (перје, длаке, папириће) и да производи ситне искрице. Из тог периода потиче и појам електрон (ћилибар, јантар на грчком значи електрон). Он тада почиње „бајку о електрицитету“, која ће бити настављена вековима касније.

Његов рад значајно је унапредио његов ученик Анаксимандар, који је, мада је живео од 611. до 549. године п.н.е., тумачио филозофију изненађујуће слично филозофији коју је Херберт Спенсер, дрхтећи пред сопственом оригиналношћу, објавио 1860. године наше ере.

Талес је умро изненада,када је посматрао Олимпијске игре.По свему судећи умро је од сунчаног удара, мада неки тврде да је био угушен масом света враћајући се са Олимпијских игара. Сахрањен је у пољу, а на његовом гробу уклесан је натпис:

"КОЛИКО ЈЕ МАЛА ОВА ГРОБНИЦА,

ТОЛИКО ЈЕ ВЕЛИКА СЛАВА

ОВОГ ВЕЛИКАНА КОЈИ ТУ ПОЧИВА"